Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

па̏сторак

мтом 4, стр. 350

па̏сторак

пасторак

Лема

пасторак

Извор

том 4, стр. 350, редослед 19

  1. 1.

    син из пређашњег брака брачном другу из новог брака, своме очуху или маћеси.

    — Федра ... једна честита жена, заљубљена у свога пасторка.
    Панд.
    И заиста ... она није никад ни помишљала за цијело вријеме откад се удала да има тако великога пасторка.
    Ивак.
  2. 2.

    фиг. онај који је лишен потребне пажње, бриге, онај који трпи неправде, непријатности од кога; онај који се много не цени.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Природа ме пасторком кљастим начинила.
    Јел.
Изворни текст (OCR)
па̏сторак, -о̄рка м 1. син из пређашњег брака брачном другу из новог брака, своме очуху или маћеси. — Федра ... једна честита жена, заљубљена у свога пасторка. Панд. И заиста ... она није никад ни помишљала за цијело вријеме откад се удала да има тако великога пасторка. Ивак. 2. фиг. онај који је лишен потребне пажње, бриге, онај који трпи неправде, непријатности од кога; онај који се много не цени. — Природа ме  пасторком кљастим начинила. Јел.