Одредница

па̑с

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 611

па̑с

пас QA: medium

Лема

пас

Извор

том 4, стр. 611, редослед 9

  1. 1.

    оно чиме се опасује, потпасује одећа у струку (каиш, опасач и сл.).

    сл. — слично
    — Опасао се широким стамболским појасом.
    Андр. И.
    За појасом им ручне гранате.
    Јонке
  2. 2.

    најужи део тела између груди и трбуха, струк.

    — Јоле ... стиште цуру ... око појаса, па је заошину око себе.
    Ад.
    До појаса сви су били голи.
    Гор.
  3. 3.а.

    оно што се налази, што се пружа, што иде около чега у облику траке.

    — На сектору Книна разбијањем спољњег утврђеног појаса ... све се више стеже обруч око непријатеља.
    Пол. 1944,
    Одмах послије извора поток чини дуг појас преко бријега.
    Сиј.
  4. 3.б.

    један од девет кругова пакла (према Дантеовој Божанској комедији).

    — Стигосмо на крај гдје се даље иде у трећи појас.
    Комб.
  5. 3.в.

    мет. прстенаста формација око небеских тела.

    мет. — метеорологија
    — Брзина окретаја на екватору била је страховита. Стога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви какве ми данас видимо у ... Сатурна.
    Ком.
  6. 4.а.

    део Земљине површине између два меридијана: тропски ~.

    geography
    геогр. — географија
  7. 4.б.

    део Земљине површине с одређеним климатским приликама: хладни, ледени ~, умерени ~, жарки ~, ~ екваторијалних тишина.

    с — средњи род
    — фиr. Све стране свијета зову ме и маме у појас свјетла из пустиње таме.
    Кркл.
  8. 4.в.

    део Земљине површине с карактеристичним природним, привредним, културним и сличним обележјима.

    с — средњи род
    — Цијели сјеверни панонски појас може се узети као њезина дрвене куће домена.
    Баб.
    Гледали су далеки вр2 брда ... испод њега су били пашњаци и нешто ниже шумски појас.
    Лал.
  9. 4.г.

    уско земљиште између каквих граница, уздуж или поред какве линије.

    — Израђен је и заједнички правилник о кретању у пограничном појасу и преласку границе. Б 1957.
  10. 5.

    астр. једна од зона на небеском своду.

    — Небеских појаса пет је.
    Марет.
  11. 6.

    фиг. рођаци, сродници истога ступња сродства с обзиром на заједничког претка, колено, нараштај, поколење, па̂с (4).

    archaic
    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — Три-четири појаса провела су у њој кућици свој век тихо и срећно.
    Глиш.
  12. 7.

    спорт. начин хватања противника у рвању: предњи ~, стражњи

    спорт. — спортски
    , захват око појаса, рамени ~. Рв.
  13. 8.

    анат. део костура, скелета човечјег и животињског тела уз који су причвршћени екстремитети и који служе као ослонац екстремитетима.

    Скелет удова ослања се на кичменицу помоћу појасева, ременског и карличног. Станк. С.
  14. 9.

    мат. део површине кугле, лопте између две паралеле.

Фразе

биљни, вегетациони ~ биљни покривач који се мења према висинским разликама над морем; црвени ~ знак вишег црквеног чина у католичкој и православној цркви; до појаса (клањати се) савијати тело готово под правим углом, као знак покорности, потчињености; ~ невиности, верности ист. врста металних направа којима су мужеви у средњем веку, нарочито за крсташких ратова, осигуравали жженину верност; ~ за спа савање пом. направа од непропустљивог платна, испуњена плутом, која се навуче на тело ради одржавања на површини воде; дете (чедо) под појасом нар. песн. дете (чедо) у материној утроби. — У Мостару удовица Када живо чедо носи под појасом. НПХ.; стезати се у појасу мање јести због штедње или сиромаштва; исп. стезати каиш (уз каиш изр.). — У таквој невољи за неродице], и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу. Мат.; заденути, затакнути кога за појас далеко надмашити, превазићи кога у снази, у важности, у способности и сл.; засвирати и (свиралу) за ~ заденути (затакнути) треба бити умерен, не ваља прећи меру (нарочито у разоноди, забави).
Изворни текст (OCR)
па̑с 1. оно чиме се опасује, потпасује одећа у струку (каиш, опасач и сл.). — Опасао се широким стамболским појасом. Андр. И За појасом им ручне гранате. Јонке. 2. најужи део тела између груди и трбуха, струк. — Јоле ... стиште цуру ... око појаса, па је заошину око себе. Ад. До појаса сви су били голи. Гор. 3. а. оно што се налази, што се пружа, што иде около чега у облику траке. — На сектору Книна разбијањем спољњег утврђеног појаса ... све се више стеже обруч око непријатеља. Пол. 1944. Одмах послије извора поток  чини дуг појас преко бријега. Сиј. б. један од девет кругова пакла (према Дантеовој Божанској комедији). — Стигосмо на крај гдје се даље иде у трећи појас. Комб в. мет. прстенаста формација око небеских тела. — Брзина окретаја на екватору била је  страховита. Стога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви какве ми данас видимо у ... Сатурна. Ком. 4. геогр. а. део Земљине површине између два меридијана: тропски ~. б. део Земљине површине с одређеним климатским приликама: хладни, ледени ~, умерени ~, жарки ~, ~ екваторијалних тишина. — фиr. Све стране свијета зову ме и маме у појас свјетла из пустиње таме. Кркл. в. део Земљине површине с карактеристичним природним, привредним, културним и сличним обележјима. — Цијели сјеверни панонски појас може се узети као њезина дрвене куће домена. Баб. Гледали су далеки вр2 брда ... испод њега су били пашњаци и нешто ниже шумски појас. Лал. г. уско земљиште између каквих граница, уздуж или поред какве линије. — Израђен је и заједнички правилник о кретању у пограничном појасу и преласку границе. Б 1957. 5. астр. једна од зона на небеском своду. — Небеских појаса пет је. Марет. 6. фиг. заст. рођаци, сродници истога ступња сродства с обзиром на заједничког претка, колено, нараштај, поколење, па̂с (4). — Три-четири појаса провела су у њој кућици свој век тихо и срећно. Глиш. 7. спорт. начин хватања противника у рвању: предњи ~, стражњи