Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

патенти́рати

сврштом 4, стр. 353

патенти́рати

патентирати QA: medium

Лема

патентирати

Извор

том 4, стр. 353, редослед 12

  1. 1.

    и несврш доби(ва)ти, имати патент на што, потврдити, потврђивати што патентом.

    — Iоменуте две техничке новине у китолову биле су њихови патентирани проналасци.
    Петр. М.
    На овом мотору радио је од године 18бо. до 1874. када га је патентирао.
    Аут.
  2. 2.

    фиг. присвојити, присвајати искључиво право на што.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — То није тешко уочити ... да су књижевну критику патентирали српски професори.
    Дом.
  3. 3.

    фиг. бити устаљен, уобичајен.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Грађанин има ... неколико кутија свога патентираног »погледа на свијет«.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
патенти́рати, -ѐнтӣра̄м сврш. и несврш. 1. доби(ва)ти, имати патент на што, потврдити, потврђивати што патентом. — Iоменуте две техничке новине у китолову биле су њихови патентирани проналасци. Петр. М. На овом мотору радио је од године 18бо. до 1874. када га је патентирао. Аут. 2. фиг. присвојити, присвајати искључиво право на што. — То није тешко уочити ... да су књижевну критику патентирали српски професори. Дом. 3. фиг. бити устаљен, уобичајен. — Грађанин има ... неколико кутија свога патентираног »погледа на свијет«. Крл.