Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

па̀трӣцӣј

мтом 4, стр. 358

па̀трӣцӣј

патрициј

Лема

патрициј

Етимологија

Latin

Извор

том 4, стр. 358, редослед 3

  1. 1.

    припадник повлашћеног сталежа, родовске аристократије у староме Риму; припадник најбогатијег, повлашћеног слоја у средњовековним градовима.

    history
    ист. — историјски, историја
  2. 2.

    особа која је припадала градској буржујској аристократији.

    archaic
    — Стари ... Корина ... је потомак ... ријетких патриција граДских.
    Драж.
Изворни текст (OCR)
па̀трӣцӣј, -ија м лат. 1. ист. припадник повлашћеног сталежа, родовске аристократије у староме Риму; припадник најбогатијег, повлашћеног слоја у средњовековним градовима. 2. заст. особа која је припадала градској буржујској аристократији. — Стари ... Корина ... је потомак ... ријетких патриција граДских. Драж.