Одредница

па̏учина

жтом 4, стр. 362

па̏учина

паучина

Стална адреса

Лема

паучина

Извор

том 4, стр. 362, редослед 13

  1. 1.

    танке нити које настају од лепљивог сока који паук излучује и мрежа од њих.

    — Из огњишта пронић ће вам трава, а мунаре попаст паучина.
    НП Вук
    Паук се љуља на влакну паучине.
    Макс.
    Она гледа свијет кроз паучину тих Успомена.
    Сим.
  2. 2.

    фиг. оно што је спољашњим изгледом налик на такве нити и мрежу.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Јесен живота била је већ ... упрела у црну косу ретке паучине седине.
    Моск.
    Прољетно ... сунце ... вири кроз паучину грања.
    Полић
  3. 3.

    фиг. оно што држи у зависности, што спутава, потчињава.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Једни и други упадају у газда-Тасину паучину.
    Срем.
    Iала је та паучина којом је омотала некако мужа ступајући у брак.
    Сим.

Фразе

јесенска (јесења) ~ бабина свила, бабињаци. — По плавом зраку лети она јесења паучина (»бабињаци«). Вес.; као мува у паучину (пасти) наћи се одједном у чијој власти; пала је ~ на нешто већ је заборављено, давно је застарело, прежсивело.
Изворни текст (OCR)
па̏учина ж 1. танке нити које настају од лепљивог сока који паук излучује и мрежа од њих. — Из огњишта пронић ће вам трава, а мунаре попаст паучина. НП Вук. Паук се љуља на влакну паучине. Макс. фиг. Она гледа свијет кроз паучину тих Успомена. Сим. 2. фиг. оно што је спољашњим изгледом налик на такве нити и мрежу. — Јесен живота била је већ ... упрела у црну косу ретке паучине седине. Моск. Прољетно ... сунце ... вири кроз паучину грања. Полић. 3. фиг. оно што држи у зависности, што спутава, потчињава. — Једни и други упадају у газда-Тасину паучину. Срем. Iала је та паучина којом је омотала некако мужа ступајући у брак. Сим.