Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

паху̀љаво̄ст

жтом 4, стр. 363

паху̀љаво̄ст

пахуљавост

Лема

пахуљавост

Извор

том 4, стр. 363, редослед 25

  1. —

    својство и стање онога који је пахуљав и онога што је пахуљаво.

    — Падају звијезде нечујно ... просипавајући златан, орошен праХ ... мокру пахуЉавост.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
паху̀љаво̄ст, -ости ж својство и стање онога који је пахуљав и онога што је пахуљаво. — Падају звијезде нечујно ... просипавајући златан, орошен праХ ... мокру пахуЉавост. Сим.