па́чити
пачити
Лема
пачити
Извор
том 4, стр. 365, редослед 31
- 1.
шкодити, штетити. Вук Рј.
dialectal - 2.
спречавати, сметати кога у чему.
— Треба да нитко никога не пачи у извршавању посала његове вјере.
Није га пачило да је бранио материјализам и натурализам. Бал.
Изворни текст (OCR)
па́чити, па̑чӣм несврш. 1. покр. шкодити, штетити. Вук Рј. 2. спречавати, сметати кога у чему. — Треба да нитко никога не пачи у извршавању посала његове вјере. Старч. Није га пачило да је бранио материјализам и натурализам. Бал.