Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

па̀њина

жтом 4, стр. 320

па̀њина

пањина

Стална адреса

Лема

пањина

Извор

том 4, стр. 320, редослед 9

  1. 1.

    аугм. од пањ.

    аугм. — аугментатив
    — Искоnаше грдну пањину на оном месту.
    Глиш.
  2. 2.

    фиг. 21ж стар, оронуо човек.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Шта те није срам дјевојку миловати, стара ти трула пањино!
    Тур.
    Добро је што је глува пањина могла штогод и опазити. Ћоп. па́њити се, па̂њӣм се несврш. постајати као пањ од чуда, запрепашћивати се.
    — Пањи се пастир слушајућ хук.
    Марет.
Изворни текст (OCR)
па̀њина ж 1. аугм. од пањ. — Искоnаше грдну пањину на оном месту. Глиш. 2. фиг. 21ж стар, оронуо човек. — Шта те није срам дјевојку миловати, стара ти трула пањино! Тур. Добро је што је глува пањина могла штогод и опазити. Ћоп. па́њити се, па̂њӣм се несврш. постајати као пањ од чуда, запрепашћивати се. — Пањи се пастир слушајућ хук. Марет.