Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пѐа̄н

мтом 4, стр. 368

пѐа̄н

пеан

Лема

пеан

Етимологија

Greek

Извор

том 4, стр. 368, редослед 11

  1. 1.

    хорска песма упућена богу Аполону.

    history
    ист. — историјски, историја
  2. 2.

    победничка песма; песма захвалница, пуна заноса, хвалоспев.

    — Све пјева сјајан содомски пеан.
    Крл.
    Еден је пјевао пеан.
    Крањч. С.
    Све се то слије и разлијева у пеану колора.
    Бат.
Изворни текст (OCR)
пѐа̄н, -а́на м грч. 1. ист. хорска песма упућена богу Аполону. 2. победничка песма; песма захвалница, пуна заноса, хвалоспев. — Све пјева сјајан содомски пеан. Крл. Еден је пјевао пеан. Крањч. С. фиг. Све се то слије и разлијева у пеану колора. Бат.