Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

певу̀цав

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 370

певу̀цав

певуцав

Лема

певуцав

Извор

том 4, стр. 370, редослед 15

  1. —

    ијек. пјеву̀цав = певуцкав који певуца (кад говори или кад што звони); који је сличан певуцању.

    ијек. — ијекавски
    — Опрости телефона. Цес. . се с гојазним Нијемцем и његовом пјевуцавом женом. Андр. Н. Само издалека чуо се пригушен пјевуцав зуј станичног
Изворни текст (OCR)
певу̀цав, -а, -о̄, ијек. пјеву̀цав = певуцкав који певуца (кад говори или кад што звони); који је сличан певуцању. — Опрости се с гојазним Нијемцем и његовом пјевуцавом женом. Андр. Н. Само издалека чуо се пригушен пјевуцав зуј станичног телефона. Цес. .