Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

певу̀цнути

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 370

певу̀цнути

певуцнути

Стална адреса

Лема

певуцнути

Извор

том 4, стр. 370, редослед 22

  1. 1.

    ијек. пјеву̀цнути сврш. 1. мало или понекад испод гласа запевати.

    ијек. — ијекавски
    — Они говоре и некада полако пјевуцну.
    Вил.
  2. 2.

    фиг. рећи, проговорити тихо, испод гласа.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — »Чек, чек, момче, имаћеш кад и да се нагледаш«, пјевуцну десетар. пон.
Изворни текст (OCR)
певу̀цнути, пѐвуцне̄м, ијек. пјеву̀цнути, сврш. 1. мало или понекад испод гласа запевати. — Они говоре и некада полако пјевуцну. Вил. 2. фиг. рећи, проговорити тихо, испод гласа. — »Чек, чек, момче, имаћеш кад и да се нагледаш«, пјевуцну десетар. пон.