Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

певу́ше̄ње

стом 4, стр. 371

певу́ше̄ње

певушење, пјевушење

Стална адреса

Лема

певушење

Варијанте

пјевушење, пјеву́ше̄ње

Извор

том 4, стр. 371, редослед 3

  1. 1.

    гл. им од певушити. певу́шити, пѐву̏шӣм, ијек. пјеву́шити, несврш. 1. певуцкати.

    гл. — глагол, глаголскиијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — јевушила је у такту музике.
    Торб.
  2. 2.

    фиг. в. певуцкати (4).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислув. — (после броја) век
    — Он Војислав Илић је певушио додуше, али још без оноrа замаха.
    Нуш.
Изворни текст (OCR)
певу́ше̄ње, ијек. пјеву́ше̄ње, с гл. им. од певушити. певу́шити, пѐву̏шӣм, ијек. пјеву́шити, несврш. 1. певуцкати. — јевушила је у такту музике. Торб 2. фиг. в. певуцкати (4). — Он Војислав Илић је певушио додуше, али још без оноrа замаха. Нуш.