пе̏на
пена, пјена
Лема
пена
Варијанте
пјена, пје̏на
Извор
том 4, стр. 379, редослед 7
- 1.
мноштво ситних мехурића, изазваних механичким путем (мућкањем, таласањем) или хемијским путем (варењем, загрејавањем).
— Доћи ће време ... кад ће ... страсти да прођу као дим и пена.
Донијела је чашу пива с бијелом скрутнутом капицом пјене.
- 2.а.
густа белкаста пљувачка на уснама човека која се ствара у неким болестима или у јаким узбуђењима.
— Обузе је пјена и хистеријско јецање.
- 2.б.
густа белкаста течност која тече из чељусти неких животиња, нарочито у стању велике активности или умора.
— Он је само јурио на коњу даље, бијући немилостиво бакрачлијом јадно живинче које су пене попале.
- 3.а.
фиг. оно што је слично пени по облику.
— Чуло се тек како се мјесец купа у пјени од облака.
- 3.б.
оно што је извана, с површине каква збивања; супр. суштина.
— У току последња два месеЦа ... до њега је стизала само пена доrађаја.
- 4.
фиг. бујност, устрепталост каквог осећања.
— У пјени страсти твоје оста срце.
Догодило се оно што се по свему морало догађати, одбацивши пјену заноса и интимних унVтрашњих прижељкивања.
- 5.
минерал из породице силиката, употребљава се искључиво за производњу лула и цигарлука.
— Пуши дуван господски на муштиклу од пене.
Муштикла од пене, што се више на њу пуши ... све је боља.
Фразе
преживати суве пене гледати кога како слатко једе; убирати пену купити најбоље. — Ми ћемо се неко вријеме одржати пред аутотрком убирући пјену ... с тоrа висококултурног пот2вата. Крањч. Стј.; ваздушна ~ раствор којим се пожар гаси и локализује; златна, сребрна ~ инд. троска, изварак од злата, сребра.
Изворни текст (OCR)
пе̏на, ијек. пје̏на, ж 1. мноштво ситних мехурића, изазваних механичким путем (мућкањем, таласањем) или хемијским путем (варењем, загрејавањем). — Доћи ће време ... кад ће ... страсти да прођу као дим и пена. Рак. Донијела је чашу пива с бијелом скрутнутом капицом пјене. Донч. 2. а. густа белкаста пљувачка на уснама човека која се ствара у неким болестима или у јаким узбуђењима. — Обузе је пјена и хистеријско јецање. Матош. б. густа белкаста течност која тече из чељусти неких животиња, нарочито у стању велике активности или умора. — Он је само јурио на коњу даље, бијући немилостиво бакрачлијом јадно живинче које су пене попале. Вес. 3. фиг. а. оно што је слично пени по облику. — Чуло се тек како се мјесец купа у пјени од облака. Матош. б. оно што је извана, с површине каква збивања; супр. суштина. — У току последња два месеЦа ... до њега је стизала само пена доrађаја. Вучо. 4. фиг. бујност, устрепталост каквог осећања. — У пјени страсти твоје оста срце. Крањч. С. Догодило се оно што се по свему морало догађати, одбацивши пјену заноса и интимних унVтрашњих прижељкивања. Сим. 5. минерал из породице силиката, употребљава се искључиво за производњу лула и цигарлука. — Пуши дуван господски на муштиклу од пене. Ранк. Муштикла од пене, што се више на њу пуши ... све је боља. Срем.