Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пену̀шаво̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 381

пену̀шаво̄ст

пенушавост

Стална адреса

Лема

пенушавост

Извор

том 4, стр. 381, редослед 12

  1. —

    ијек. пјену̀шаво̄ст, ж особина онога што је пенушаво.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — фиг А у души гуслара који свог јунака није могао видети, иако му је на дохвату био, с каквом ли су се пенушавошћу мешале радост и горчина!
    Сур.
Изворни текст (OCR)
пену̀шаво̄ст, -ости, ијек. пјену̀шаво̄ст, ж особина онога што је пенушаво. — фиг. А у души гуслара који свог јунака није могао видети, иако му је на дохвату био, с каквом ли су се пенушавошћу мешале радост и горчина! Сур.