Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пену̀шав

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 381

пену̀шав

пенушав

Лема

пенушав

Извор

том 4, стр. 381, редослед 10

  1. —

    ијек. пјену̀шав који се пенуша.

    ијек. — ијекавски
    — На пећи је стајала чинија пенушава помузена млека.
    Петр. Б.
    Гјенушава пјесма по жалу се просу. Франк.
Изворни текст (OCR)
пену̀шав, -а, -о, ијек. пјену̀шав који се пенуша. — На пећи је стајала чинија пенушава помузена млека. Петр. Б. фиг. Гјенушава пјесма по жалу се просу. Франк.