Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пену́шац

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 381

пену́шац

пенушац

Лема

пенушац

Извор

том 4, стр. 381, редослед 16

  1. —

    ијек. пјену́шац, м (ген мн. пѐнӯша̄ца̄) вино које пенуши, шампањац се пуши, море пенуши. Нен. Љ. Свуда

    ијек. — ијекавскимн. — множина
    рранцуски ~. ну́шити (се), несврш. пенити (се). — Везув пуне каце, а комови већ преврели, па се пјенуше. Коч. фиг. Пјесма из Малвининих и Ратковићевих устију пјенушила се и искрила попут шампањца.
    Коз. Ј.
Изворни текст (OCR)
пену́шац, -шiца, ијек. пјену́шац, м (ген. мн. пѐнӯша̄ца̄) вино које пенуши, шампањац рранцуски ~. ну́шити (се), несврш. пенити (се). — Везув се пуши, море пенуши. Нен. Љ. Свуда пуне каце, а комови већ преврели, па се пјенуше. Коч. фиг. Пјесма из Малвининих и Ратковићевих устију пјенушила се и искрила попут шампањца. Коз. Ј.