пѐро
перо QA: medium
Лема
перо
Извор
том 4, стр. 388, редослед 26
- 1.а.
(ген. мн. пе́ра̄) рожната цевчица која прелази у бадрљицу с чијама, а расте из кожсе птица и покрива им тело.
— Сељаци ... окићени калопером, невеном и пауновим пером.
- 1.б.
крило.
— Ни колико би муха на перу понијела. Н. посл.
- 1.в.
перјаница.
— Лице му се руменило ... под ... пером закићеним шеширом.
- 1.г.
пахуљица.
— Поче оретко падати снег], перо по перо.
- 2.
челична или од другог метала начињена направа којом се пише мастилом.
— Умакали људи полако перо у тинтарницу.
- 3.а.
фиг. писац, књижевник.
— Најјача су се књижевна пера ангажирала у борби за боље и праведније уређење. Р 194б. Књига ... је књижевна творевина једног суптилног пера којим сигурно рукује несумњив ... таленат.
- 3.б.
написан састав, књижевно или научно дело.
— Велике нетачности из пера великиХ људи памте се и даље наводе, као и велике тачности из тиХ пера.
- 3.в.
рад на књижсевном пољу, писање.
— Посветио се перу, и то најприје као новинар.
Млади писац ... писао је обилно, грозничаво, као сваки којега перо храни.
- 3.г.
начин изрицања мисли, стил.
— Популарним пером црта догађаје народне и политичке. В 18s5. Вука су се више бојали, знајући његово оштро перо, него што су му веровали.
- 4.а.
сабљаст лист у биља.
— Кукуруз једрао је упијајући својим перима сунце.
То је врхунац сладокуштва ... средина од лука без љупине и пера. Ј 1937.
- 4.б.
цветни листић, латица.
— Баци ружина пера са својих њедара у Павлову чашу.
- 4.в.
лист у књизи.
dialectal— Отвори књижурину ... лиже прсте да перо од пера раздвоји.
- 5.а.
окрајак повезаче, мараме и сл.
— Свеза ... капару у перо своје мараме.
Пером шала обриса зној с чела.
- 5.б.
страна, бок, крило.
dialectal— Запе ми на лијевом перу тих мотрилац и чекалац за оке.
- 6.
направа којом се удара у тамбуру, у цитру, трзалица, терзијан.
— Тргни пером по циндрици.
- 7.
еластична направа којом се нешто напиње или покреће, опруга, федер.
— Одвија се перо у механизму сата.
- 8.а.
жбица, палац на точку.
— Лопатара, тј. воденица што има коло попријеко и на њему пера као лопате.
Рј.
- 8.б.
зрак, зрака.
— Помаља се] ... сунце са златним својим перима.
- 9.а.
шиљата страна земљорадничких оруђа (раоника, мотике и сл.).
— Гледала је како калаца перо раоника.
- 9.б.
зуб на кључу. Р-К Реч.
- 9.в.
шиљак на буздовану.
history— Топузу му пера саломила.
- 9.г.
направа на стрели која осигурава сигуран лет.
history— Од шест пера стријелу опалио.
Фразе
бацити перо у трње престати бавити се писањем; бити човек или мајстор од пера, бити јак на перУ, владати добро пером бити добар стилист, писац; држати перо у руци бавити се писањем; јачи је на перу него на језику бољи је писац него говорник; казивати, говорити у ~ говорити некоме с тим да он то пише, диктирати; мисао ми долази на ~, стоји ми наврх пера мисао ми се рађа или ми се родила за време писања; ни ~ покр. нимало. — Поче да јој крави танча млијеко ... док јој се груди пресуше, а стеона ни перо. Љуб.; оштрити ~ на кога спремати се на писмени напад; потезом пера одлучити без оклевања и укратко писмено одлучити; прихватити се (латити се) пера, узети перо У Руке почети писати; руковати пером бавити се писањем; с пера на ~ покр. од првог до последњег листа, све по реду до краја. — Поштрапи га водицом ... и очита врачевну молитву с пера на перо. Љуб.; ставити нешто по д ~ записавши отети нешто забораву; то је изашло испод његова пера то је он написао; водити ~ писати записник; узети ~ у руке почети писати; забости ~ у ледину престати писати.
Изворни текст (OCR)
пѐро с (ген. мн. пе́ра̄) 1. а. рожната цевчица која прелази у бадрљицу с чијама, а расте из кожсе птица и покрива им тело. — Сељаци ... окићени калопером, невеном и пауновим пером. Ћор. б. крило. — Ни колико би муха на перу понијела. Н. посл. Вук. в. перјаница. — Лице му се руменило ... под ... пером закићеним шеширом. Макс. г. пахуљица. — Поче оретко падати снег], перо по перо. Вес. 2. челична или од другог метала начињена направа којом се пише мастилом. — Умакали људи полако перо у тинтарницу. Гор. 3. а. фиг. писац, књижевник. — Најјача су се књижевна пера ангажирала у борби за боље и праведније уређење. Р 194б. Књига ... је књижевна творевина једног суптилног пера којим сигурно рукује несумњив ... таленат. НК 1946. б. написан састав, књижевно или научно дело. — Велике нетачности из пера великиХ људи памте се и даље наводе, као и велике тачности из тиХ пера. Сек. в. рад на књижсевном пољу, писање. — Посветио се перу, и то најприје као новинар. Баз. Млади писац ... писао је обилно, грозничаво, као сваки којега перо храни. Скерл. Г. начин изрицања мисли, стил. — Популарним пером црта догађаје народне и политичке. В 18s5. Вука су се више бојали, знајући његово оштро перо, него што су му веровали. СКГ 1937. 4. а. сабљаст лист у биља. — Кукуруз једрао је упијајући својим перима сунце. Пер. То је врхунац сладокуштва ... средина од лука без љупине и пера. Ј 1937. б. цветни листић, латица. — Баци ружина пера са својих њедара у Павлову чашу. Шен. в. покр. лист у књизи. — Отвори књижурину ... лиже прсте да перо од пера раздвоји. Љуб. 5. а. окрајак повезаче, мараме и сл. — Свеза ... капару у перо своје мараме. Шен. Пером шала обриса зној с чела. Ж 1955. б. покр. страна, бок, крило. — Запе ми на лијевом перу тих мотрилац и чекалац за оке. Буд. 6. направа којом се удара у тамбуру, у цитру, трзалица, терзијан. — Тргни пером по циндрици. Кур. 7. еластична направа којом се нешто напиње или покреће, опруга, федер. — Одвија се перо у механизму сата. Крл. 8. а. жбица, палац на точку. — Лопатара, тј. воденица што има коло попријеко и на њему пера као лопате. Вук Рј. б. зрак, зрака. — Помаља се] ... сунце са златним својим перима. Шапч. 9. а. шиљата страна земљорадничких оруђа (раоника, мотике и сл.). — Гледала је како калаца перо раоника. Ђур. б. зуб на кључу. Р-К Реч. в. ист. шиљак на буздовану. — Топузу му пера саломила. НП Вук. г. ист. направа на стрели која осигурава сигуран лет. — Од шест пера стријелу опалио. НП Вук.