Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пе̏рӯт

жтом 4, стр. 391

пе̏рӯт

перут

Лема

перут

Извор

том 4, стр. 391, редослед 10

  1. 1.

    ( м) љушчице од изумрлих горњих делова кожсе (особито на глави)

    dialectal
    покр. — покрајински
    — С главе чешљем густим перут скидам.
    Вел.
    Гледао сам му у дебеле црте на лицу већ пуне перута.
    Лоп.
  2. 2.а.

    перушина (1). Вук Рј.

  3. 2.б.

    перад.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Наоколо властелинских дворова ... посвуд трке, крике, рике мрше и перути.
    Павл.
  4. 3.

    поrр. перо.

    — Кич се љушти с умјетности као перути с пилеће коже.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
пе̏рӯт ж (покр. м) 1. љушчице од изумрлих горњих делова кожсе (особито на глави). — С главе чешљем густим перут скидам. Вел. Гледао сам му у дебеле црте на лицу већ пуне перута. Лоп. 2. а. перушина (1). Вук Рј. б. покр. перад. — Наоколо властелинских дворова ... посвуд трке, крике, рике мрше и перути. Павл. 3. поrр. перо. — Кич се љушти с умјетности као перути с пилеће коже. Крл.