Одредница

пе̏сма

жтом 4, стр. 393

пе̏сма

песма, пјесма

Лема

песма

Варијанте

пјесма, пје̏сма

Извор

том 4, стр. 393, редослед 30

  1. 1.

    (ген. мн. пе̏са̄ма̄) низ речи или људских гласова изговорених вишим и нижим тоновима различита трајања, сложеним у мелодијску целину. —И поведе дивним грлом дрхтаву пјесму. Гор. Отпевана је и једна хорска песма. Јак.

    ген. — генитивмн. — множина
  2. 2.

    низ складно повезаних животињских гласова, најчешће птица певачица и зрикаваца.

    — Чини ми се ту је пјесму славуј мени у част искитио.
    Баш.
    Из котлине, пуне мрака, извирали су сребрни потоци пјесме зрикаваца. Шег. Видио сам те у парку уз песму сакривених гнезда.
    Рак.
  3. 3.

    низ тонова из музичког инструмента.

    — Пјесму пастирску ... из танахне извијаш фруле.
    Марет.
    Звоњава ... душу нашу њише брончане пјесме умјетним акордима.
    Наз.
  4. 4.а.

    штропот који нам годи из било каква разлога.

    — Многи је непријатељ заувек заћутао од веселе песме Надине пушке.
    Поп. Ј.
    Авиони ... пјевајте своју пјесму високу! Цес.
  5. 4.б.

    низ уху угодних природних шумова.

    — Шуми песма маслиновог грања.
    Панд.
    Водоскок своју пјесму снену поново с болним шумом јеца.
    Уј.
  6. 5.

    песничка творевина у стиховима, понајвише лирска (може се удесити и за певање).

    — Штампано је досад ... само четири пјесме.
    Перк.
    Један је писао пјесме, све око себе давио стиховима.
    Вуј.

Фразе

другу песму певати а) изменити поступак, ударити у друге жице; б) друкчије говорити; исту песму певати говорити, радити увек исто; какву је песму запевао! шта то он прича; лабудова ~ последњи важнији рад или дело пре смрти или на крају активног стварања каквога уметника, научног радника; нека само пева своју песму нека ради шта хоће; песма! кад се хоће истаћи да је нешто необично добро, лепо, складно и сл.; песми је крај свршетак је чега, готово је; певати своју песму рећи последњу реч, престати стварати (као писац, уметник); стара, иста ~ неуверљиво понављање нечег старог, свима већ познатог и досадног.
Изворни текст (OCR)
пе̏сма, ијек. пје̏сма, ж (ген. мн. пе̏са̄ма̄) 1. низ речи или људских гласова изговорених вишим и нижим тоновима различита трајања, сложеним у мелодијску целину. —И поведе дивним грлом дрхтаву пјесму. Гор. Отпевана је и једна хорска песма. Јак. 2. низ складно повезаних животињских гласова, најчешће птица певачица и зрикаваца. — Чини ми се ту је пјесму славуј мени у част искитио. Баш. Из котлине, пуне мрака, извирали су сребрни потоци пјесме зрикаваца. Шег. Видио сам те у парку уз песму сакривених гнезда. Рак. 3. низ тонова из музичког инструмента. — Пјесму пастирску ... из танахне извијаш фруле. Марет. Звоњава ... душу нашу њише брончане пјесме умјетним акордима. Наз. 4. а. штропот који нам годи из било каква разлога. — Многи је непријатељ заувек заћутао од веселе песме Надине пушке. Поп. Ј. Авиони ... пјевајте своју пјесму високу! Цес. Д. б. низ уху угодних природних шумова. — Шуми песма маслиновог грања. Панд. Водоскок своју пјесму снену поново с болним шумом јеца. Уј. 5. песничка творевина у стиховима, понајвише лирска (може се удесити и за певање). — Штампано је досад ... само четири пјесме. Перк. Један је писао пјесме, све око себе давио стиховима. Вуј.