Одредница

пѐтљати

несврштом 4, стр. 399

пѐтљати

петљати

Стална адреса

Лема

петљати

Извор

том 4, стр. 399, редослед 9

  1. 1.

    правити петље, запетљавати. Вук Рј.

  2. 2.

    уплетати, мешати у што.

    — Мене у ту работу не петљајте!
    Ћоп.
    Сад ми петљају међу ноге и мештра дон Гесуалда, да се са мном натјече на дражби.
    Франг.
  3. 3.а.

    правити сплетке, сплеткарити.

    — Сви сте ви ... једнаки: петљате, измишљате и лажете, јер и не знате друго.
    Шимун.
    А што ви, Дубровчани, навијек нешто петљате с ускоцима.
    Кост. Л.
  4. 3.б.

    заобилазно говорити, околишити, лагати.

    — Петља, па дед је разумеј шта и за што. Моск. етљао је], али је послије ... ипак признао.
    Л-К
  5. 4.

    испрекидано говорити, муцати, извлачити се.

    — ».Јеси ли га тукао ?« пита управник стражара.
    — »la, овај, јесам«, петља стражар.
    Чол.
    Будући да је имао слабе живце те није могао поднијети шутњV, настави петЉћати и понављати ... о Кри
    Донч.
  6. 5.

    радити невешто, шепртљати.

    — Сад се ови медиокритети нешто зноје и петљају без њега министра председника], а време пролази.
    Вас.
  7. 6.

    тешко живети, животарити, кубурити, сналазити се којекако.

    — Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.
    Ком.

Пододреднице

~ се

1. упуштати се, мешати се, плести се у што. — е морам да се петљам у кавГе и тучњаве. Вел. Нити ћеш да учиш латински ... нити ћеш да се петљаш у мој посао ! Сек. 2. вртети се, мотати се. — Деца се нека поплашила, па се сакривају и петљајУ око нас. Ад. 3. бавити се, задржавати се, мучити се. — Већ ће ти они код бригаде све објаснити, али ја се већ нећу с тобом ПетљатИ. Јонке

упуштати се, мешати се, плести се у што.вртети се, мотати се.бавити се, задржавати се, мучити се.
Изворни текст (OCR)
пѐтљати, -а̄м несврш. 1. правити петље, запетљавати. Вук Рј. 2. уплетати, мешати у што. — Мене у ту работу не петљајте! Ћоп. Сад ми петљају међу ноге и мештра дон Гесуалда, да се са мном натјече на дражби. Франг. 3. а. правити сплетке, сплеткарити. — Сви сте ви ... једнаки: петљате, измишљате и лажете, јер и не знате друго. Шимун. А што ви, Дубровчани, навијек нешто петљате с ускоцима. Кост. Л. б. заобилазно говорити, околишити, лагати. — Петља, па дед је разумеј шта и за што. Моск. етљао је], али је послије ... ипак признао. Л-К. 4. испрекидано говорити, муцати, извлачити се. — ».Јеси ли га тукао ?« пита управник стражара. — »la, овај, јесам«, петља стражар. Чол. Будући да је имао слабе живце те није могао поднијети шутњV, настави петЉћати и понављати ... о Кри Донч. 5. радити невешто, шепртљати. — Сад се ови медиокритети нешто зноје и петљају без њега министра председника], а време пролази. Вас. 6. тешко живети, животарити, кубурити, сналазити се којекако. — Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели. Ком.