Одредница

пе̏тља

жтом 4, стр. 398

пе̏тља

петља QA: medium

Лема

петља

Извор

том 4, стр. 398, редослед 10

  1. 1.а.

    (ген. мн. пе̑тља̄, пе̏тљӣ и пе̏та̄ља̄) замка која се прави од нити при плетењу.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Плела је правећи брзо петље.
    Крањч. Стј
  2. 1.б.

    од узице, ужета, конца и сл. начињен већа или мањ оцица као код плетења, за прихватање или причвршћивање.

    сл. — слично
    — Преко руке је натакла петљу узице за коју је била везана крава.
    Шимун.
    Није обријан, а ... трагикомично му стрши иза врата петља од шињела. Петр.
  3. 1.в.

    запонка, ушица на хаљини или обући кроз коју се протура узица.

    — Дигао ноге на полицу, невјеста му облачи чакшире, закопчава петље.
    Сиј.
    Лука ... обува опанке ... петље бере.
    Март.
  4. 1.г.

    чвор у облику осмице, машна.

    — Шеширић ... са широком бијелом врпцом и укусном петљом од тешке бијеле свиле.
    Том.
    д.
  5. 26.

    Р̏ечник српскохрватскога књижевног језика, I завијутак, меандар.

    — Она Тиса извире у брдима ... после се распе и развали у безброј кривудања и петљи. Сек. ђ. завој на прилазном путу којим се узлази на друм или мост или силази с њих.
    — Изградиће се ... петља на приступном путу од Аутопута. Пол. 1959. е. обруч, обухват.
    — Перо му је објашњавао да смо ми за овиХ десет дана заправо направили петљу око Брњица.
    Чол.
    ж. кружни покрет.
    — У првој фази ракет иде у великом луку натраг, начини петљу и дође иза леђа.
    Тен.
  6. 2.

    петељка.

    — Бијаше пуна ... као пунцат пупољак на тананој петљи.
    Шен.
  7. 3.

    петица1 (3).

    — Врата на дрвеним, сухим петљама ужасно шкрипе.
    Леск. Ј.

Фразе

бити јаке петље, имати петљу бити смео, одважан; бити слабе петље бити попустљив, бити слабић; ~ му је попустила издала га храброст, ослабило му је нешто; стајати на слабој петљи бити несигуран; стегнути, стиснути петљӯ скупити храброст, усудити се. — Прави револуционари не праштају увреде]. Стегну петљу и трпе ћутке. Дав. Требало је стиснути петљу и то рећи.
Ђур.
Изворни текст (OCR)
пе̏тља ж (ген. мн. пе̑тља̄, пе̏тљӣ и пе̏та̄ља̄) 1. а. замка која се прави од нити при плетењу. — Плела је правећи брзо петље. Крањч. Стј. б. од узице, ужета, конца и сл. начињен већа или мањ оцица као код плетења, за прихватање или причвршћивање. — Преко руке је натакла петљу узице за коју је била везана крава. Шимун. Није обријан, а ... трагикомично му стрши иза врата петља од шињела. Петр. В. в. запонка, ушица на хаљини или обући кроз коју се протура узица. — Дигао ноге на полицу, невјеста му облачи чакшире, закопчава петље. Сиј. Лука ... обува опанке ... петље бере. Март. г. чвор у облику осмице, машна. — Шеширић ... са широком бијелом врпцом и укусном петљом од тешке бијеле свиле. Том. д. 26 Р̏ечник српскохрватскога књижевног језика, I завијутак, меандар. — Она Тиса извире у брдима ... после се распе и развали у безброј кривудања и петљи. Сек. ђ. завој на прилазном путу којим се узлази на друм или мост или силази с њих. — Изградиће се ... петља на приступном путу од Аутопута. Пол. 1959. е. обруч, обухват. — Перо му је објашњавао да смо ми за овиХ десет дана заправо направили петљу око Брњица. Чол. ж. кружни покрет. — У првој фази ракет иде у великом луку натраг, начини петљу и дође иза леђа. Тен. 2. петељка. — Бијаше пуна ... као пунцат пупољак на тананој петљи. Шен. 3. петица1 (3). — Врата на дрвеним, сухим петљама ужасно шкрипе. Леск. Ј.