печа́лити

печалити

Лема

печалити

Извор

том 4, стр. 406, редослед 14

1.
изазивати у коме осећање печали, чинити печалним, задавати печал, мучити, кињити.
— Невоља га није много печалила.
Прод.
Журио се и стога не би ли се ослободио и задњих трагова неугодна сна што га је печалио.
Шимун.
2.
печалити се.
— Он за то не хаје. И не мисли ни о чему, нити много печали.
Радул.
3.
тешким трудом, радом зарађивати.
— Трпеће, печалиће паре док не спечали толико колико му треба.
Срем.
Мало трговина, мало печалим. Вј. 1960.

Пододреднице

~ се

бити, постајати печалан, осећати печал, жалост, бригу. — Нека се за њега не печали и не брине. Шен. Он је за узврат В ешто лагао, али се је ... и печалио и стидио сама себе. Драж

бити, постајати печалан, осећати печал, жалост, бригу.

Изворни текст (OCR)

печа́лити, пѐча̄лӣм несврш. 1. изазивати у коме осећање печали, чинити печалним, задавати печал, мучити, кињити. — Невоља га није много печалила. Прод. Журио се и стога не би ли се ослободио и задњих трагова неугодна сна што га је печалио. Шимун. 2. печалити се. — Он за то не хаје. И не мисли ни о чему, нити много печали. Радул. 3. тешким трудом, радом зарађивати. — Трпеће, печалиће паре док не спечали толико колико му треба. Срем. Мало трговина, мало печалим. Вј. 1960.