Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пи̏кња

жтом 4, стр. 417

пи̏кња

пикња QA: medium

Лема

пикња

Извор

том 4, стр. 417, редослед 19

  1. 1.а.

    мала округла пега, мрља у облику тачке, тачка.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Из грма искоче два ... ланета с бијелим пикњама по ребрима.
    Коз. Ј.
  2. 1.б.

    фиг. нешто врло ситно, малено, једва видљиво, ситница.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Истражит ћу до пикње што је моје.
    Шен.
  3. 1.в.

    фиг. убод у облику тачке.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Што му с оне пикње мале по свем тијелу мразне ваља4 вале.
    Маж. И.
  4. 2.

    грам. тачка као знак интерпункције.

    грам. — граматика, граматички
  5. 3.

    одређена тачка у простору или на површини.

    — Њезине се очи свезале само с једном пикњом.
    Новак
Изворни текст (OCR)
пи̏кња ж покр. 1. а. мала округла пега, мрља у облику тачке, тачка. — Из грма искоче два ... ланета с бијелим пикњама по ребрима. Коз. Ј. б. фиг. нешто врло ситно, малено, једва видљиво, ситница. — Истражит ћу до пикње што је моје. Шен. в. фиг. убод у облику тачке. — Што му с оне пикње мале по свем тијелу мразне ваља4 вале. Маж. И. 2. грам. тачка као знак интерпункције. 3. одређена тачка у простору или на површини. — Њезине се очи свезале само с једном пикњом. Новак.