Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пи́ла

жтом 4, стр. 418

пи́ла

пила

Лема

пила

Извор

том 4, стр. 418, редослед 20

  1. 1.

    оруђе у облику челичне плоче или диска с оштрим зупцима на рубу, ивици ради пиљења, резања дрва, метала, камена, тестера, жага.

    с — средњи род
    — Подиже се оштра, љута челична пила и секира.
    Ранк.
    Под шупом као на сајму: велике шумске пиле у дрвеним корицама.
    Пав.
  2. 2.

    турпија. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
пи́ла1 ж 1. оруђе у облику челичне плоче или диска с оштрим зупцима на рубу, ивици ради пиљења, резања дрва, метала, камена, тестера, жага. — Подиже се оштра, љута челична пила и секира. Ранк. Под шупом као на сајму: велике шумске пиле у дрвеним корицама. Пав. 2. покр. турпија. Вук Рј.