пи́рити

пирити, пирим

Лема

пирити

Варијанте

пирим, пӣрӣм, пи́рӣм

Извор

том 4, стр. 426, редослед 13

1.
доводити ваздушну струју у лагани покрет, дувати (о слабом ветру).
— Врућина је све жешћа ... ни маестрал не пири.
Ћип.
Идем даље ... а лахор благо пири.
Гал.
А у нама нека братска слога пири.
Март.
2.а.
испуштати из уста или меха јаку струју ваздуха ради јачања ватре, расхлађивања и сл.
сл. — слично
— Малим мијехом пирио је ватру.
Шен.
Откопча кошуљу на грудима ... пирећи себи у недра да се боље расхлади.
Дом.
2.б.
фиг. потпиривати, распаљивати кога, што.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Нисам »мушке пунтарије« сељачке буне пирио, а камоли доложкио горива.
Шен.
Прави злодух који то пири јест наш сусјед.
Ков. А.
3.
испуњавати ваздух, пирити се ваздухом.
— Страшим се тог врела, ко гробни задах да из њега пири. Ант.
4.а.
(коrа) необ. освежавајући миловати.
необ. — необично
— Студенији ветар захвати шљивиком, па му мило што га пири по образу.
Вукић.
4.б.
фиг. гонити, терати одакле.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Чим би којем усахнули извори, осетио би како га хладан ветар пири напоље из друШтва.
Петр. В.

Фразе

у ветар пирити узалуд, напразно говорити, радити јалов посао; знати одакле ветар пири знати побуду, узрочника неке акције.

Изворни текст (OCR)

пи́рити, пӣрӣм и пи́рӣм несврш. 1. доводити ваздушну струју у лагани покрет, дувати (о слабом ветру). — Врућина је све жешћа ... ни маестрал не пири. Ћип. Идем даље ... а лахор благо пири. Гал. фиг. А у нама нека братска слога пири. Март. 2. а. испуштати из уста или меха јаку струју ваздуха ради јачања ватре, расхлађивања и сл. — Малим мијехом пирио је ватру. Шен. Откопча кошуљу на грудима ... пирећи себи у недра да се боље расхлади. Дом. б. фиг. потпиривати, распаљивати кога, што. — Нисам »мушке пунтарије« сељачке буне пирио, а камоли доложкио горива. Шен. Прави злодух који то пири јест наш сусјед. Ков. А. 3. испуњавати ваздух, пирити се ваздухом. — Страшим се тог врела, ко гробни задах да из њега пири. Ант. 2. 4. (коrа) а. необ. освежавајући миловати. — Студенији ветар захвати шљивиком, па му мило што га пири по образу. Вукић. б. фиг. гонити, терати одакле. — Чим би којем усахнули извори, осетио би како га хладан ветар пири напоље из друШтва. Петр. В.