пи̑сак
писак
Лема
писак
Извор
том 4, стр. 428, редослед 15
- 1.
(мн. пи̑сци и пи̏скови) део дувачког музичког инструмента, обично у облику цевчице, где се ствара звук.
— Треба ли у цркву што намакнути:... нови пискови У оргуље?
Шапну Ђорђе кроз грло стиснуто као писак кларинета.
- 2.а.
висок, оштар, продоран глас, звук који испушта неко, нешто, писка, врисак, вриска (најчешће о детету и неким птицама).
— Дајте ми га
— рече она, чувши писак дјетета.
Облећу орлови и јастребови те својим злосутним писком оживљују ово ... место.
- 2.б.
танак, пискав звук.
— Затим се очује гласан писак дипала на прекид.
- 2.в.
отегнут звук који као сигнал пушта механичка направа.
— Чула се тутњава возова, писак локомотива.
ПРодоран писак творничке сирене .. тргне из расијаности.
- 2.г.
шум, фијук ветра.
— Ветар производи оштре и отеrнуте пискове у налету о ивице стена.
- 3.а.
део цигарлука или луле који се ставља у уста при пушењу.
— Лешкарио је у колима, жваћући нервозно црни писак циrаре.
Опази да јој лули мањка комадић камиша и писак.
- 3.б.
обична шупља цев.
— Заједно су пили, у данима жеге, воде из пања ... кроз писак.
В.
- 4.а.
анат.
archaic - 4.в.
гласница (2). Рј.
- 4.б.
цеваница, голен.
dialectal— Влажан и свјеж ваздух ... облиза његова раздрљена прса ... пискове ногу.
- 4.в.
кост цевница у птице tarsonetatarsus. Терм.
Изворни текст (OCR)
пи̑сак, -ска м (мн. пи̑сци и пи̏скови) 1. део дувачког музичког инструмента, обично у облику цевчице, где се ствара звук. — Треба ли у цркву што намакнути:... нови пискови У оргуље? Торд. Шапну Ђорђе кроз грло стиснуто као писак кларинета. Дав. 2. а. висок, оштар, продоран глас, звук који испушта неко, нешто, писка, врисак, вриска (најчешће о детету и неким птицама). — Дајте ми га — рече она, чувши писак дјетета. Крањч. Стј. Облећу орлови и јастребови те својим злосутним писком оживљују ово ... место. Ранк. б. танак, пискав звук. — Затим се очује гласан писак дипала на прекид. Шимун. в. отегнут звук који као сигнал пушта механичка направа. — Чула се тутњава возова, писак локомотива. Јак. ПРодоран писак творничке сирене .. тргне из расијаности. Десн. Г. шум, фијук ветра. — Ветар производи оштре и отеrнуте пискове у налету о ивице стена. Ад. 3. а. део цигарлука или луле који се ставља у уста при пушењу. — Лешкарио је у колима, жваћући нервозно црни писак циrаре. Моск. Опази да јој лули мањка комадић камиша и писак. Јонке. б. обична шупља цев. — Заједно су пили, у данима жеге, воде из пања ... кроз писак. Мил. В. 4. анат. а. заст. в. гласница (2). Рј. А. б. покр. цеваница, голен. — Влажан и свјеж ваздух ... облиза његова раздрљена прса ... пискове ногу. Сиј. в. кост цевница у птице tarsonetatarsus. Терм. 4.