Одредница

пи́сати

несврштом 4, стр. 429

пи́сати

писати QA: medium

Лема

писати

Извор

том 4, стр. 429, редослед 23

  1. 1.

    бележити на папиру, хартији или др. слова, бројке, цифре итд.

    др. — другоитд. — и тако даље
    — И он настави писати тако да је прскало са шкрипутава пера.
    Крањч. Стј
    Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.
    Лаз. Л.
    А смрт ледена редом је ишла и на свако чело палих бораца бледим бледилом писала је величанственост. Јакш. Ђ. lеrова се кожа сјећа још увијек да су по њо писалИ и батином и сабљом.
    Мих.
  2. 2.

    стварати, састављати какав текст, књижсевно дело —Учи ... да чува ред држави, пише јој законе и издаје наредбе. Ћос. Д. Колико би дивних ... књига оставио

  3. 19.

    вијек ... да су књижевници писали натенане. Матош.

  4. 3.

    обраћати се коме писмено, писмом јављати, саопштавати, слати̏ писмо.

    — Пишем госодару Ђорђу опширно како је амо.
    Нен. М.
    Његош је ... на све стране писао ... пламена родољубива писма.
    Бошк.
    И тек читам што ми стари дани пишV.
    Уј.
  5. 4.

    бележжити, записивати.

    — Путници пишу ... своја путовања.
    Нен. Љ.
    СањајV, без сумње, и други људи луде и глупе снове, али их ваљда не пишу.
    Дом.
  6. 5.

    сликати.

    archaic
    — Знао је Хаџи-Рувим] ... иконе писати.
    Вук
  7. 6.

    уписивати, пописивати (нпр. у воску).

    нпр. — на пример
    — Аман паше, царске лале праве, пиште војску од свакога града да Требиње здраво учувамо.
    Март.
    Стојане, пиши мене одмах у ту твоју чету! Коп.
  8. 7.

    безл. стајати написано, наштампано.

    безл. — безлично
    — У нашим И У турским књигама пише да су се ... на Косову побила два цара и оба погинула.
    БВ 1909
  9. 8.

    имати звање писара, бити писар.

    — Неће он ... да ради ... пише у неком министарству.
    Каш.
  10. 9.

    бројити, сматрати, називати.

    — С ким те виде, с тијем те и пишу. Н. посл.
    Вук
  11. 10.

    писмом, исправом прилагати, поклањати.

    — Писао сам за душу му вола. М 18б7.
    неш1то некоме у заслугу признавати некоме нешто као заслугу, ~ нешто некоме у грех сматрати кога кривим за што; ~ по води, ~ куком по (на) леду рлдити узалудан посао; узалуд се надати. — Вама говорити значи по води писати. Шен. То што ти је задио обећао], пиши куком по леду. Павл.; пише му на челу (на лицу, у погледу, у очима) види му се, видљиво је на лицу; пиши (кући) пропало е разг. каже се о нечему што 28 Речник српскохрватскога књижевног језика, IV се сматра као неуспело, као неостварљиво; слабо (зло, црно) нам се пише биће зло, неће бити добро.

Фразе

крвљУ, крваво ~ фиг. а) из дубине срца, сасвим искреним осећањем; б) борити се оружјем у руци, проливати крв за што. — Звали сте ме да поречем својом крвљу што сам писо̑. Јакш. Ђ.; леп као писан нар. леп као слика, врло леп; није писано за тебе (за нас) разr. неприступачно је, неразумљиво за твоје (наше) схватање, писано )е (у књизи судбине) суђено је, одређено де од судбине. — Онако како ти је писано, тако ће и да буде.
Рист.

Пододреднице

~ се

потисивати се, називати се. — Он се писао пуним именом Јура Вук ... Новак. Е вала, тога ... неће бити ... док се ја пишем Србин. Ћоп

потисивати се, називати се.
Изворни текст (OCR)
пи́сати, пи̑ше̄м несврш. 1. бележити на папиру, хартији или др. слова, бројке, цифре итд. — И он настави писати тако да је прскало са шкрипутава пера. Крањч. Стј. Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име. Лаз. Л. фиг. А смрт ледена редом је ишла и на свако чело палих бораца бледим бледилом писала је величанственост. Јакш. Ђ. lеrова се кожа сјећа још увијек да су по њо писалИ и батином и сабљом. Мих. 2. стварати, састављати какав текст, књижсевно дело —Учи ... да чува ред држави, пише јој законе и издаје наредбе. Ћос. Д. Колико би дивних ... књига оставио 19. вијек ... да су књижевници писали натенане. Матош. 3. обраћати се коме писмено, писмом јављати, саопштавати, слати̏ писмо. — Пишем госодару Ђорђу опширно како је амо. Нен. М. Његош је ... на све стране писао ... пламена родољубива писма. Бошк. фиг. И тек читам што ми стари дани пишV. Уј. 4. бележжити, записивати. — Путници пишу ... своја путовања. Нен. Љ. СањајV, без сумње, и други људи луде и глупе снове, али их ваљда не пишу. Дом. 5. заст. сликати. — Знао је Хаџи-Рувим] ... иконе писати. Вук. 6. уписивати, пописивати (нпр. у воску). — Аман паше, царске лале праве, пиште војску од свакога града да Требиње здраво учувамо. Март. Стојане, пиши мене одмах у ту твоју чету! Коп. 7. безл. стајати написано, наштампано. — У нашим И У турским књигама пише да су се ... на Косову побила два цара и оба погинула. БВ 1909. 8. имати звање писара, бити писар. — Неће он ... да ради ... пише у неком министарству. Каш. 9. бројити, сматрати, називати. — С ким те виде, с тијем те и пишу. Н. посл. Вук. 10. писмом, исправом прилагати, поклањати. — Писао сам за душу му вола. М 18б7.