Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пи̏скав

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 430

пи̏скав

пискав

Лема

пискав

Извор

том 4, стр. 430, редослед 7

  1. 1.

    врло висок, танак, пиштав, крештав (о гласу, звуку).

    — Одједном се зачу лупање једног прозора и пискав гласић како одозго виче:
    — У помоћ! ... лопови!
    Франг.
    Око поноћи ... чује се знак пискавог звиждука стражарV.
    Сек.
  2. 2.

    лингв. који се твори, гради тако да врх језика додирује секутиће: пискави сугласници (сибиланти).

    лингв. — лингвистика
Изворни текст (OCR)
пи̏скав, -а, -о 1. врло висок, танак, пиштав, крештав (о гласу, звуку). — Одједном се зачу лупање једног прозора и пискав гласић како одозго виче: — У помоћ! ... лопови! Франг. Око поноћи ... чује се знак пискавог звиждука стражарV. Сек. 2. лингв. који се твори, гради тако да врх језика додирује секутиће: пискави сугласници (сибиланти).