пи́смо

писмо QA: medium

Стална адреса

Лема

писмо

Извор

том 4, стр. 432, редослед 16

1.а.
(ген. мн. пи̑са̄ма̄) папир (обично у нарочитом омоту) с написаним текстом који се шаље коме (најчешће поштом) да се нешто пита, јави, саопшти.
ген. — генитивмн. — множинас — средњи род
— Згњечи писмо и баци га.
Крањч. Стј
1.б.
сам текст који се шаље.
— Онда прочита писмо још једном ... затвори ... у коверт и запечати.
Лаз. Л.
1.в.
службени акт, службена потврда, уверење које служи као доказ чему или потврђује право на што.
— Ти, ћато, напиши му писмо да може торбарити по целоме срезу.
Јакш. Ђ.
Сад ... да ти мени даш писмо ... да си примио од мене, без икаква интереса, три хиљаде гроша.
Ћор.
2.
јд. знање, вештина писања; само писање.
јд. — једнина
— У Загребу у гимназији не бијаше му ни на говору ни на писму равна латинца.
Шен.
Наш си, брате, читам ти у лицу, иако писма нијесам учио.
Сиј.
3.а.
систем графичких знакова који се употребљавају за писање: клинасто ~, хијероглифско ~, арапско ~, готско ~, глагољско ~, ћирилско ~.
3.б.
начин писања и облик слова, рукопис: (не)
— читко ~, косо ~, усправно ~, ситно ~.
3.в.
слово.
— На њему прстену изрезано сидро ... па с једне стране писмо С., с друге стране писмо К., значи »Софроније Кирић«.
Игњ.
4.
писмени докуменат који има значај историјског сведочанства о чему.
— lако старо писмо изrовара: Ко разrађа, у нас не поrађa.
Вук
Нови је Јазон, о ком писмо збори ...
Комб.
писмо које се састоји од избочених тачкица на папиру (којим се служе слепци); спроводно ~ писмени докумен(а)т који се шаље по ономе који некога службено спроводи; Свето
4.
једне стране писмо С., с друге стране писмо К., значи »Софроније Кирић«. Игњ. 4. писмени докуменат који има значај историјског сведочанства о чему.
с — средњи род
— lако старо писмо изrовара: Ко разrађа, у нас не поrађa.
Вук
Нови је Јазон, о ком писмо збори ...
Комб.
писмо које се састоји од избочених тачкица на папиру (којим се служе слепци); спроводно ~ писмени докумен(а)т који се шаље по ономе који некога службено спроводи; Свето

Фразе

акредитивно ~ дипл. писмо које представник једне државе предаје поглавару оне државе у којој представља своју земљу; цеховско (еснафско) ~ заст. службени докуменат о изученом занату, о мајсторском праву; гарантно ~ писмена изјава о преузимању јемства за неку об(а)везу; калфенско (калфинско) помоћничко ~ службени докуменат да је неко изучио занат и постао калфа, помоћник; крштено ~ заст. службени докуменат који потврђује да је акт о рођењу унесен у матичну књигу, крштеница; мртвачко ~ службени докуменат да је нечија смрт унесена у матичну књигу, смртовница, умрлица; новчано ~ писмо у којем се новац шаље поштом; опрош1тај но (опросно) ~ опорука, тестамен(а)т; отворено ~ писмо упућено некоме преко јавности, штампе; ~ са се Дам Печата писмо чији се садржај држи у највећој тајности; препору чено ~ писмо на које пошта даје потврду о пријему; слепачко

Изворни текст (OCR)

пи́смо с (ген. мн. пи̑са̄ма̄) 1. а. папир (обично у нарочитом омоту) с написаним текстом који се шаље коме (најчешће поштом) да се нешто пита, јави, саопшти. — Згњечи писмо и баци га. Крањч. Стј. б. сам текст који се шаље. — Онда прочита писмо још једном ... затвори ... у коверт и запечати. Лаз. Л. в. службени акт, службена потврда, уверење које служи као доказ чему или потврђује право на што. — Ти, ћато, напиши му писмо да може торбарити по целоме срезу. Јакш. Ђ. Сад ... да ти мени даш писмо ... да си примио од мене, без икаква интереса, три хиљаде гроша. Ћор. 2. јд. знање, вештина писања; само писање. — У Загребу у гимназији не бијаше му ни на говору ни на писму равна латинца. Шен. Наш си, брате, читам ти у лицу, иако писма нијесам учио. Сиј. 3. а. систем графичких знакова који се употребљавају за писање: клинасто ~, хијероглифско ~, арапско ~, готско ~, глагољско ~, ћирилско ~. б. начин писања и облик слова, рукопис: (не)- читко ~, косо ~, усправно ~, ситно ~. в. слово. — На њему прстену изрезано сидро ... па с једне стране писмо С., с друге стране писмо К., значи »Софроније Кирић«. Игњ. 4. писмени докуменат који има значај историјског сведочанства о чему. — lако старо писмо изrовара: Ко разrађа, у нас не поrађa. Вук. Нови је Јазон, о ком писмо збори ... Комб. па с једне стране писмо С., с друге стране писмо К., значи »Софроније Кирић«. Игњ. 4. писмени докуменат који има значај историјског сведочанства о чему. — lако старо писмо изrовара: Ко разrађа, у нас не поrађa. Вук. Нови је Јазон, о ком писмо збори ... Комб.