пи́тати
питати
Лема
питати
Извор
том 4, стр. 435, редослед 2
- 1.а.
обраћати се коме речима, тражећи одговор.
— Јеси ли питго лекара?
Шутите јер вас нитко није ништа питао.
- 1.б.
тражити одговор без речи, изразом очију.
— Пита ме очима, а некаква јој се слутња просу по лицу.
Левин погледа на њега, питајући погледом да ли му се руга. Крањч. Стјѐ
- 2.
(за кога, за што) свесрдно се обавештавати, полажући на то нарочиту важсност, бринути се, показивати интересовање, марити.
— Нитко за њу књижницу и не пита, као да је у селу и нема. БК 190б. Ни ђаво није питао за њеrа.
- 3.
(кога, што) испитивати, проверавати чије знање.
— Наставница исто мисли на уда у, а овамо мора питати граматикУ.
- 4.а.
тражити, захтевати.
— Устај, брате, предсуде нека падну, вијек то пита, просвјета право тражи. Крањч. С. »Добра земља«, вели Илија
— »А што питаш за њУ, rосподару?«
- 4.б.
молити.
— Просјак није јер ништа не пита.
Пита за ријеч онај чово У црном руху. Ков.
- 4.а.
Ја сам ... од тебе само цјелове пито̂. Наз.
- 4.в.
просити дјевојку.
dialectal— Ја је питам у
— а Ваша воља, хоћете ли ми је дат.
Никакав момак није питао Марте.
Фразе
бог те пита(ј), питај боrа ко би то знао, нико не зна. — Ону војну студију о Балзаку, преписану из бог те питај каквих купусара. Матош. Питај бога ... што се све из овога може излећи. Мар.; да се ја нешто питам да ја имам власт! — Да се ја данас нешто питам, не би мени нико зуцнуо у селу. Ћоп.; ко те пита шта те се тиче, ни бриге те! — Ко те пита за логичну везу у наше материјалистично доба! Дом.; не питај, боље да не питаш не тражи да ти се каже; питаћу те (питаћемо се) после (сутра, други пут) за здра в ље претња, грожња осветом.
Изворни текст (OCR)
пи́тати, пи̑та̄м несврш. 1. а. обраћати се коме речима, тражећи одговор. — Јеси ли питго лекара? Уск. Шутите јер вас нитко није ништа питао. Јонке. б. тражити одговор без речи, изразом очију. — Пита ме очима, а некаква јој се слутња просу по лицу. Ком. Левин погледа на њега, питајући погледом да ли му се руга. Крањч. Стјѐ 2. (за кога, за што) свесрдно се обавештавати, полажући на то нарочиту важсност, бринути се, показивати интересовање, марити. — Нитко за њу књижницу и не пита, као да је у селу и нема. БК 190б. Ни ђаво није питао за њеrа. Бат. 3. (кога, што) испитивати, проверавати чије знање. — Наставница исто мисли на уда у, а овамо мора питати граматикУ. Дом. 4. а. тражити, захтевати. — Устај, брате, предсуде нека падну, вијек то пита, просвјета право тражи. Крањч. С. »Добра земља«, вели Илија као за се. — »А што питаш за њУ, rосподару?« Ћип. б. молити. — Просјак није јер ништа не пита. Март. Пита за ријеч онај чово У црном руху. Ков. А. Ја сам ... од тебе само цјелове пито̂. Наз. в. покр. просити дјевојку. — Ја је питам у вас, — а Ваша воља, хоћете ли ми је дат. Војн. Никакав момак није питао Марте. Шимун.