Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пѝтије

жтом 4, стр. 436

пѝтије

питије

Стална адреса

Лема

питије

Извор

том 4, стр. 436, редослед 3

  1. в.

    мн. в. пиктије.

    мн. — множинав. — (после броја) век
    — Дркће као питија кад изађе напоље.
    Лаз. Л.
Изворни текст (OCR)
пѝтије, пи̏тӣја̄ ж мн. в. пиктије. — Дркће као питија кад изађе напоље. Лаз. Л.