питомѝна

питомина

Лема

питомина

Извор

том 4, стр. 436, редослед 15

1.
питом крај, питома земља.
— ту се, пред осунчаном питомином, дуго колебао.
Рад. Д.
2.
особина онога што је питомо, питомост.
— Сањаће обноћ сваки појединац о питомини свог равног сел с ону страну Саве.
Кик.
3.
фиг. благост, углађеност, љубазност, учтивост.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Хрвати су као целина показали културних способности и културне питомине, нарочито од првих десетина ХIХ века.
Цвиј.
Обријана лица, с мало сиједе косе на глави ... са ситним очима, пуним питомина ... он се саВ трескао.
Куш.

Изворни текст (OCR)

питомѝна ж 1. питом крај, питома земља. — ту се, пред осунчаном питомином, дуго колебао. Рад. Д. 2. особина онога што је питомо, питомост. — Сањаће обноћ сваки појединац о питомини свог равног сел с ону страну Саве. Кик. 3. фиг. благост, углађеност, љубазност, учтивост. — Хрвати су као целина показали културних способности и културне питомине, нарочито од првих десетина ХIХ века. Цвиј. Обријана лица, с мало сиједе косе на глави ... са ситним очима, пуним питомина ... он се саВ трескао. Куш.