Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пѝшма̄н

придтом 4, стр. 438

пѝшма̄н

пишман

Лема

пишман

Извор

том 4, стр. 438, редослед 20

  1. 1.

    непром. тур. који се каје, који одустаје од нечега. Кл. Рј.

    непром. — непроменљивтур. — турски
  2. 2.

    (на кога, на што) лаком за чим, жељан чега, махнит за чим.

    — Пљусак пишман на мог ата, па га вата. Змај. пишма́нити се, пѝшма̄нӣм се сврш. и несврш. покр. (по)кајати се, одуста(ја)ти од чега.
    — Да продаје, па да се пишмани.
    Срем.
    А ја се ... прво уписах за заробљенике, па после се пишманиХ, те се ИспИсаХ.
    К 1950
Изворни текст (OCR)
пѝшма̄н прид. непром. тур. 1. који се каје, који одустаје од нечега. Кл. Рј. 2. (на кога, на што) лаком за чим, жељан чега, махнит за чим. — Пљусак пишман на мог ата, па га вата. Змај. пишма́нити се, пѝшма̄нӣм се сврш. и несврш. покр. (по)кајати се, одуста(ја)ти од чега. — Да продаје, па да се пишмани. Срем. А ја се ... прво уписах за заробљенике, па после се пишманиХ, те се ИспИсаХ. К 1950.