пи́штати
пиштати QA: medium
Лема
пиштати
Извор
том 4, стр. 439, редослед 10
- 1.а.
испуштати писак (2а), цик, цичати (о птицама и неким животињама).
— Живина је по дворишту гладна пиштала.
Пиштаху ласте.
Пиштао сам као гуја у процијепу.
- 1.б.
плакати танким, високим гласом, врискати, вриштати (од бола, страха).
— lејако дијете цвили, пишти, за срце уједа.
Iиште под нечовечном турском руком.
Питање шта да раде, засврдлало се у њих и пиштало за одговором. Цес.
- 1.в.
производити, испуштати оштре, високе звукове (о музичким инструментима, пиштаљци и сл.).
— Пиште зурле.
Од јутра до мрака пиштале су дјечје свиралице.
На станици пиште локомотиве.
- 1.г.
испуштати оштре, реске звукове услед притиска, трења једног предмета о други.
— Ужарене оплате на точковима пиште ... у каловиту путу.
Киша је престала да пада ... ^ли земља је пиштала под нашим ногама.
- 1.д.
производити фијук, фијукати (о пушчаном зрну, ветру и сл.).
— Пушчана зрна наоколо пиште.
Пишти, прска море и вјетрина.
Ветар је пиштао непријатно. Сек.
- 1.ђ.
изводити шум изливајући се, цурити у млазевима.
— Вода пишти из поцепаних чизама. Јак. фиr. leue и пишти српска крв.
- 1.е.
говорити, викати у узбуђењу, срџби пискавим гласом.
— Тко ми узе новчаник?
— пишти лимар Перица.
Робеспјер је пиштао, беснио, пенушио ... и призивао у помоћ своје пријаеље.
- 1.ж.
с времена на време праскати, прскати, пуцкарати.
— Кандило моје ... пуцкара, пишти. Ант.
- 2.в.
У старој, железној пећи ... пиштао сиров пањ. Мил. В. з. фркати (о коњу).
— Коњи су ... пиштали кроз ноздрве.
- 2.
зујати, шумити.
— Вују спопаде некакав стра2: поче му пиштати нешто у ушима.
У ушима звони, шишти, пишти, црвчи.
Изворни текст (OCR)
пи́штати, -тӣм несврш. 1. а. испуштати писак (2а), цик, цичати (о птицама и неким животињама). — Живина је по дворишту гладна пиштала. Берт. Пиштаху ласте. Наз. Пиштао сам као гуја у процијепу. Чол. б. плакати танким, високим гласом, врискати, вриштати (од бола, страха). — lејако дијете цвили, пишти, за срце уједа. Ботић. Iиште под нечовечном турском руком. Нен. Љ. фиг. Питање шта да раде, засврдлало се у њих и пиштало за одговором. Цес. А. в. производити, испуштати оштре, високе звукове (о музичким инструментима, пиштаљци и сл.). — Пиште зурле. Срем. Од јутра до мрака пиштале су дјечје свиралице. Мих. На станици пиште локомотиве. Бан. г. испуштати оштре, реске звукове услед притиска, трења једног предмета о други.—Ужарене оплате на точковима пиште ... у каловиту путу. Гор. Киша је престала да пада ... ^ли земља је пиштала под нашим ногама. Јак. д. производити фијук, фијукати (о пушчаном зрну, ветру и сл.). — Пушчана зрна наоколо пиште. Радич. Пишти, прска море и вјетрина. Брл. Ветар је пиштао непријатно. Сек. ђ. изводити шум изливајући се, цурити у млазевима. — Вода пишти из поцепаних чизама. Јак. фиr. leue и пишти српска крв. Матош. е. говорити, викати у узбуђењу, срџби пискавим гласом. — Тко ми узе новчаник? — пишти лимар Перица. Неим. Робеспјер је пиштао, беснио, пенушио ... и призивао у помоћ своје пријаеље. Јов. С. ж. с времена на време праскати, прскати, пуцкарати. — Кандило моје ... пуцкара, пишти. Ант. 2. У старој, железној пећи ... пиштао сиров пањ. Мил. В. з. фркати (о коњу). — Коњи су ... пиштали кроз ноздрве. Торб. 2. зујати, шумити. — Вују спопаде некакав стра2: поче му пиштати нешто у ушима. Глиш. У ушима звони, шишти, пишти, црвчи. Кик.