Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пѝјавица

жтом 4, стр. 412

пѝјавица

пијавица

Лема

пијавица

Извор

том 4, стр. 412, редослед 23

  1. 1.а.

    колутићава, чланковита глиста, црв који се као паразит припија уз тело животиња и храни се њиховом крвљу: коњска ~, лекарска ~.

    zoology
    зоол. — зоологија
    — Наредим Илинци да зовне сутра кога вјештијеr, те да му пусти пијавице.
    Вес.
    Лијечио је грађане камфором и пијавицама.
    Шен.
  2. 1.б.

    мн. група таквих глиста lirunuiniaae. Терм.

    мн. — множина
  3. 2.

    в. пијаница.

    archaic
    — И доведе пијавицу Ђура.
    Вук
    Рј.
  4. 3.а.

    фиг. онај који јако искоришћује другога, израбљивач, зеленаш.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ајте, пијавице народа, отмите сељаку ту посљедњу кравицу!
    Маж. Ф.
    Разметао се зеленаш] ... што није народна пијавица и паразит, јер не живи од народне муке и зноја.
    Срем.
  5. 3.б.

    онај који се држи некога, који се припија уз кога, кога се тај други не може решити.

    — Она је пијавица. Не може је се ријешити.
    Грг.
  6. 4.

    вихором завитлана вода која се у облику левка спушта из облака. Рј. А.

    dialectal
    покр. — покрајински
  7. 5.

    врста морске рибе која се прихвата својом плочицом на све покретне предмете у мору (највише на морске псе и бродове) lcleneis renora. Финк.

    zoology
    зоол. — зоологија
  8. 6.

    квака, спона. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
пѝјавица ж 1. зоол. а. колутићава, чланковита глиста, црв који се као паразит припија уз тело животиња и храни се њиховом крвљу: коњска ~, лекарска ~. — Наредим Илинци да зовне сутра кога вјештијеr, те да му пусти пијавице. Вес. Лијечио је грађане камфором и пијавицама. Шен. б. мн. група таквих глиста lirunuiniaae. Терм. 4. 2. заст. в. пијаница. — И доведе пијавицу Ђура. Вук Рј. 3. фиг. а. онај који јако искоришћује другога, израбљивач, зеленаш. — Ајте, пијавице народа, отмите сељаку ту посљедњу кравицу! Маж. Ф. Разметао се зеленаш] ... што није народна пијавица и паразит, јер не живи од народне муке и зноја. Срем. б. онај који се држи некога, који се припија уз кога, кога се тај други не може решити. — Она је пијавица. Не може је се ријешити. Грг. 4. покр. вихором завитлана вода која се у облику левка спушта из облака. Рј. А. 5. зоол. врста морске рибе која се прихвата својом плочицом на све покретне предмете у мору (највише на морске псе и бродове) lcleneis renora. Финк. 6. покр. квака, спона. Вук Рј.