пија́нац
пијанац QA: medium
Лема
пијанац
Извор
том 4, стр. 413, редослед 2
- 1.а.
= пијаница онај који често и много пије алкохолно пиће, онај који се често опија, алкохоличар.
— Ја мислим да је ракију ни прави пијанци не воле.
Упућивање у завод за лечење пијаница бива онда кад суд тврди да је учинилац пијанац. Ар2. 1926.
- 1.б.
пијан човек.
— Иза поноћи ... пијанци би се изваљали на улицу и кретали према касарни.
- 2.
мн. врста колача.
dialectal— Заклала она пар пилића, испекла масницу (гужвару), питу и нешто пијанаца. Том нѝјаначкӣ, -а̄, -о̄ својствен пијанцима; исп. пѝјаничкӣ.
— Пијаначка мрзовоља хваташе га сутрадан.
Cтao ra lorau] ... љубити ... ронећи пијаначке сузе.
Изворни текст (OCR)
пија́нац, -нца м 1. а. = пијаница онај који често и много пије алкохолно пиће, онај који се често опија, алкохоличар. — Ја мислим да је ракију ни прави пијанци не воле. Ранк. Упућивање у завод за лечење пијаница бива онда кад суд тврди да је учинилац пијанац. Ар2. 1926. б. пијан човек. — Иза поноћи ... пијанци би се изваљали на улицу и кретали према касарни. Ћоп. 2. мн. покр. врста колача. — Заклала она пар пилића, испекла масницу (гужвару), питу и нешто пијанаца. Том нѝјаначкӣ, -а̄, -о̄ својствен пијанцима; исп. пѝјаничкӣ. — Пијаначка мрзовоља хваташе га сутрадан. Мат. Стао ra lorau] ... љубити ... ронећи пијаначке сузе. Л-К.