Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пѝјано

прилтом 4, стр. 413

пѝјано

пијано

Лема

пијано

Извор

том 4, стр. 413, редослед 18

  1. —

    као у пијанца; својствено држању, ходу пијанице.

    — Лице му је било пијано озбиљно. Петр. В. Пијано је грлио чашV. Јел. Зуби су ти некако пијано усађени. у устима: један се накривио на једну, други сасвим на супротну странV.
    Моск.
Изворни текст (OCR)
пѝјано прил. као у пијанца; својствено држању, ходу пијанице. — Лице му је било пијано озбиљно. Петр. В. Пијано је грлио чашV. Јел. Зуби су ти некако пијано усађени. у устима: један се накривио на једну, други сасвим на супротну странV. Моск.