Одредница

пѝјан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 413

пѝјан

пијан

Лема

пијан

Извор

том 4, стр. 413, редослед 1

  1. 1.а.

    који се опио, напио, опијен, омамљен од алкохолног пића и других опојних средстава; супр. трезан.

    супр. — супротно
    — Дашка је однекуд дошла пијана.
    Моск.
    Мати каже да сте били пијани од ракије.
    Пав.
  2. 1.б.

    (V именичкој служби, одр.) пијанац.

    одр. — одређени вид придева
    — Они су ... научили да урлају с вуцима и да се ваљају с пијанима.
    Прод.
  3. 2.

    својствен човеку у напитом стању.

    — Пође кући пијаним кораком.
    Мил.
    В. Паде ... нареднику у наручје, јецајући пијаним гласом.
    Јонке
    Ове пијане, трбушасте куће није тешко препознати.
    Пав.
  4. 3.

    фиг. који се налази у узбуђеном, омамљеном стању због чега.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — lреврћу се у ваздуху ласте, пијане од првоГ сунца.
    Дуч.
    Они су били пијани од радости.
    Козарч.
  5. 4.

    који опија, омамљује, заноси.

    — лас јој мекан као уље ... и пијан ка лезбијско вино.
    Матош
    Једна га је пијана мисао ... нагло опила.
    Цес. А.
  6. 5.

    необ. пун, засићен.

    необ. — необично
    — Мили су, топли обриси града, пијаних боја.
    Крл.
    Зрак је пијан пара. И.

Фразе

држати се, ухватити се коrа или чега као ~ плота упорно, тврд0- главо, слепо следити какво мишљење, став, и сл. мртав (мртво) ~, трештен ~, прописно ~, ~ као чеп, ~ као Секира (као клен, као батина, као метла, као пањ, као ћ ускиј а, као зем ља, као мајка земља, као мај ка, као ду Га, као смук) потпуно пијан, пијан до губитка свести.
Изворни текст (OCR)
пѝјан, -а, -о̄ 1. а. који се опио, напио, опијен, омамљен од алкохолног пића и других опојних средстава; супр. трезан. — Дашка је однекуд дошла пијана. Моск. Мати каже да сте били пијани од ракије. Пав. б. (V именичкој служби, одр.) пијанац. — Они су ... научили да урлају с вуцима и да се ваљају с пијанима. Прод. 2. својствен човеку у напитом стању. — Пође кући пијаним кораком. Мил. В. Паде ... нареднику у наручје, јецајући пијаним гласом. Јонке. фиг. Ове пијане, трбушасте куће није тешко препознати. Пав. 3. фиг. који се налази у узбуђеном, омамљеном стању због чега. — lреврћу се у ваздуху ласте, пијане од првоГ сунца. Дуч. Они су били пијани од радости. Козарч. 4. који опија, омамљује, заноси. — лас јој мекан као уље ... и пијан ка лезбијско вино. Матош. Једна га је пијана мисао ... нагло опила. Цес. А. 5. необ. пун, засићен. — Мили су, топли обриси града, пијаних боја. Крл. Зрак је пијан пара. И.