Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пијѐвнути

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 415

пијѐвнути

пијевнути

Лема

пијевнути

Извор

том 4, стр. 415, редослед 5

  1. в.

    (ијек.) сврш. необ в. пијехнути.

    ијек. — ијекавскив. — (после броја) век
    — Пијевнуо је. Сим. пијѐвчити се, пи̏јевчӣм се (ијек.) несврш. необ. владати се, понашати се као певац, кочоперити се.
    — АЛИ Му се учинИ глупо што се пијевчИ.
    Кал.
Изворни текст (OCR)
пијѐвнути, пи̏јевне̄м (ијек.) сврш. необ. в. пијехнути. — Пијевнуо је. Сим. пијѐвчити се, пи̏јевчӣм се (ијек.) несврш. необ. владати се, понашати се као певац, кочоперити се. — АЛИ Му се учинИ глупо што се пијевчИ. Кал.