пију́кати

пијукати, пијучем QA: medium

Лема

пијукати

Варијанте

пијучем, пѝјӯче̄м, пију̀кати

Извор

том 4, стр. 416, редослед 7

а.
пѝјуче̄ м несврш. оном. а. изводити с времена на време гласове »пију, пију« (о птицама).
несврш. — несвршени глаголоном. — ономатопејас — средњи род
— Шаров је ... играо се са живином која пијукашце око кухињских врата.
Шапч.
Ластавице су узалуд пијукале кад су дошле.
Сим.
б.
испуштати пискаве звукове (о фрули, машини, оруђу у раду и сл.).
сл. — слично
— Чобанске фруле пијукале. Ков.
в.
В. Стројеви су жалосно пијукали на станици. Крл. Ипак су свуда ... пијукале тестере. Ћос. Б.
в. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

пију́кати, пѝјӯче̄м и пију̀кати1, пѝјуче̄м несврш. оном. а. изводити с времена на време гласове »пију, пију« (о птицама). — Шаров је ... играо се са живином која пијукашце око кухињских врата. Шапч. Ластавице су узалуд пијукале кад су дошле. Сим. б. испуштати пискаве звукове (о фрули, машини, оруђу у раду и сл.). — Чобанске фруле пијукале. Ков. В. Стројеви су жалосно пијукали на станици. Крл. Ипак су свуда ... пијукале тестере. Ћос. Б.