Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пију̀кати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 416

пију̀кати

пијукати QA: medium

Лема

пијукати

Извор

том 4, стр. 416, редослед 8

  1. в.

    -а̄м несврш. в. пијуцкати

    несврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век
    — рионе устима на мјехураву рупицу поче пијукати ојајину. Божић. пију́кнути, пѝју̑кне̄м и пију̀кнути, пѝјукне̄ м сврш. према пијукати.
    — Ласта ... пијукнула је разљућено и жалосно. Ћос.
  2. д.

    Д. Враг им гркљане ишчупао

    — још пијукне један шврћо.
    Божић
Изворни текст (OCR)
пију̀кати2, -а̄м несврш. в. пијуцкати. — рионе устима на мјехураву рупицу поче пијукати ојајину. Божић. пију́кнути, пѝју̑кне̄м и пију̀кнути, пѝјукне̄ м сврш. према пијукати. — Ласта ... пијукнула је разљућено и жалосно. Ћос. Д. Враг им гркљане ишчупао — још пијукне један шврћо. Божић.