Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пи̏јӯк

мтом 4, стр. 416

пи̏јӯк

пијук

Лема

пијук

Извор

том 4, стр. 416, редослед 1

  1. 1.а.

    оном. висок, танак глас који с времена на време испуштају младе птице и пилићи.

    оном. — ономатопејас — средњи род
    — Птице су свиле своја гнезда из којиХ се чуо пијук младунаца.
    Јак.
    Глас лаrашак као пијук ластавица.
    Сим.
  2. 1.б.

    пискав звук неког музичког инструмента (обично фруле), машине и сл.

    сл. — слично
    — Од ломљаве грома до пијука свирале ... јаВљају се вјетрови].
    Јурк.
  3. 2.

    вет. болест кокошију. Вук Рј.

    dialectal
    вет. — ветеринапокр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
пи̏јӯк2 м 1. оном. а. висок, танак глас који с времена на време испуштају младе птице и пилићи. — Птице су свиле своја гнезда из којиХ се чуо пијук младунаца. Јак. Глас лаrашак као пијук ластавица. Сим. б. пискав звук неког музичког инструмента (обично фруле), машине и сл. — Од ломљаве грома до пијука свирале ... јаВљају се вјетрови]. Јурк. 2. вет. покр. болест кокошију. Вук Рј.