Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пи́љити

несврштом 4, стр. 422

пи́љити

пиљити QA: medium

Лема

пиљити

Извор

том 4, стр. 422, редослед 5

  1. —

    упорно, нетремице гледати у кога или што.

    — Маса остаде да пиљи радознало у прозоре. Дом. Само пар корака даље од њих стајала нека У црно замотана сподоба и пиљила зажагреним очима у њи2. Шимун. фиг. Но мисли на смрт крадом су пиљиле у њега.
    Цес. А.
Изворни текст (OCR)
пи́љити, -ӣм несврш. упорно, нетремице гледати у кога или што. — Маса остаде да пиљи радознало у прозоре. Дом. Само пар корака даље од њих стајала нека У црно замотана сподоба и пиљила зажагреним очима у њи2. Шимун. фиг. Но мисли на смрт крадом су пиљиле у њега. Цес. А.