пла̀мац
пламац
Лема
пламац
Извор
том 4, стр. 446, редослед 16
- 1.
в. пла̏ме̄н.
— Сву је обузме унутрашњи пламац и врућина јој навре у главу.
- 2.
болест коже, црвени ветар; исп. пламеник (2). Р-К Реч.
medicine
Изворни текст (OCR)
пла̀мац, -мца м 1. в. пла̏ме̄н. — Сву је обузме унутрашњи пламац и врућина јој навре у главу. Радул. 2. мед. болест коже, црвени ветар; исп. пламеник (2). Р-К Реч.