Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пламѐнӣк

мтом 4, стр. 447

пламѐнӣк

пламеник

Стална адреса

Лема

пламеник

Извор

том 4, стр. 447, редослед 4

  1. 1.а.

    справа која помоћу пламена високе температуре служи за сваривање и резање метала: ацетиленски ~.

    technical
    техн. — техника
  2. 1.б.

    усправна метална цевчица на сталку с отвором за пропуштање гаса, којисе може регулисати за рад у лабораторији.

    physics
    физ. — физикас — средњи род
  3. 1.в.

    справа за анализу тонова помоћу титрања пламена: манометарски ~.

    physics
    физ. — физика
  4. 2.

    црвени ветар; исп. пламац (2). Вук Рј.

    medicine
    мед. — медицинаисп. — испореди
Изворни текст (OCR)
пламѐнӣк, -и́ка м 1. а. техн. справа која помоћу пламена високе температуре служи за сваривање и резање метала: ацетиленски ~. б. физ. усправна метална цевчица на сталку с отвором за пропуштање гаса, којисе може регулисати за рад у лабораторији. в. физ. справа за анализу тонова помоћу титрања пламена: манометарски ~. 2. мед. црвени ветар; исп. пламац (2). Вук Рј.