пла̏ме̄н
пламен
Лема
пламен
Извор
том 4, стр. 446, редослед 17
- 1.
(лок. пламѐну и пла̏мену) усијани, светлећи гасови који се јављају при горењу, изгарању чега; огањ, пожар, ватра.
— Пламен свијећа подрхтава.
Очи нетремице гледају у танке жуте пламенове.
Пламен устанка већ почиње да обухвата читаве крајеве.
- 2.а.
јака светлост, осветљење.
— Светионици у ... великој дворани бијаху сви у пламену.
Увалом запловише барке свјећарице у самоме пламену.
- 2.б.
фиr. сјај, блесак (очију), топлота, осећање топлоте (које обично прати румен(ило) лица као одраз, одблесак снажног унутрашњег стања).
— У очима му пламен сијева.
Не усуди се погледати оцу у очи. Осећао је како му пламен лиже уз образе.
- 3.
фиг. снажно узбуђење; страст; одушевљење, занос.
— Љубав ми је саткана од пламена.
У грудима нашим ... гњевни пламени горе.
- 4.
(у атрибутској служби у полусложеницама) песн. ватрен, заносан.
— Ту пламен-песму певати треба.
Изворни текст (OCR)
пла̏ме̄н, -ена м (лок. пламѐну и пла̏мену) 1. усијани, светлећи гасови који се јављају при горењу, изгарању чега; огањ, пожар, ватра. — Пламен свијећа подрхтава. Леск. Ј. Очи нетремице гледају у танке жуте пламенове. Поп. В. фиг. Пламен устанка већ почиње да обухвата читаве крајеве. Чол. 2. а. јака светлост, осветљење. — Светионици у ... великој дворани бијаху сви у пламену. Том. Увалом запловише барке свјећарице у самоме пламену. Ћип. б. фиr. сјај, блесак (очију), топлота, осећање топлоте (које обично прати румен(ило) лица као одраз, одблесак снажног унутрашњег стања). — У очима му пламен сијева. Нам. Не усуди се погледати оцу у очи. Осећао је како му пламен лиже уз образе. Вес. 3. фиг. снажно узбуђење; страст; одушевљење, занос. — Љубав ми је саткана од пламена. Матош. У грудима нашим ... гњевни пламени горе. Вит. 4. (у атрибутској служби у полусложеницама) песн. ватрен, заносан. — Ту пламен-песму певати треба. Змај.