пла̀мтјети
пламтјети
Лема
пламтјети
Извор
том 4, стр. 448, редослед 3
- 1.а.
горети пламеном, буктети.
— Ватра је пламсала, пуцкетала Шег. Око огромнога штедњака пламсали су језичасти плавичасти пламичци.
Опет пламте куће и по улицама леже ... лешине.
- 1.б.
бити јако осветљен светлошћу, пламеном.
— Само још купасте главице, обрасле храстовом шумом, пламсале су под последњом светлошћу. Ћос.
- 1.б.
Драгуљи пламте у мраку. Уј.
- 2.
јако с(и)јати, светлети се, блистати, преливати се испуштајући, одражавајући час јачу, час слабију светлост.
— Г римизно сукно њене ... хаљине пламса као жеравица.
ЗвИјезде пламсају.
- 3.а.
с(и)јати се у јаком узбуђењу (о очима).
— Пламсат ће очи бијесне зубље.
- 3.б.
фиг. развијати се, бујати.
— Када је наша љубав почела највише пламсати, његова је већ попуШтала.
Романтички покрет је тада пламтео у српској књижевности.
Пламти ОИТка.
Изворни текст (OCR)
пла̀мтјети, несврш. 1. а. горети пламеном, буктети. — Ватра је пламсала, пуцкетала. Шег. Око огромнога штедњака пламсали су језичасти плавичасти пламичци. Јак. Опет пламте куће и по улицама леже ... лешине. Лаз. Л. б. бити јако осветљен светлошћу, пламеном. — Само још купасте главице, обрасле храстовом шумом, пламсале су под последњом светлошћу. Ћос. Б. Драгуљи пламте у мраку. Уј. 2. јако с(и)јати, светлети се, блистати, преливати се испуштајући, одражавајући час јачу, час слабију светлост. — Г римизно сукно њене ... хаљине пламса као жеравица. Шов. ЗвИјезде пламсају. Кост. Д. 3. а. с(и)јати се у јаком узбуђењу (о очима). — Пламсат ће очи бијесне зубље. Уј. б. фиг. развијати се, бујати. — Када је наша љубав почела највише пламсати, његова је већ попуШтала. Коз. Ј. Романтички покрет је тада пламтео у српској књижевности. Скерл. Пламти ОИТка. Јонке.