Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

планѝна̄р

мтом 4, стр. 449

планѝна̄р

планинар

Лема

планинар

Извор

том 4, стр. 449, редослед 7

  1. 1.

    спорт. онај који се бави планинарством.

    спорт. — спортски
    — Оно што би за једнога планинара или туристу било величанствено, код заробљеника изазива муЧно расположење.
    Јак.
  2. 2.

    в. планинац (1).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Заведени планинари похиташе на оружје.
    Павл.
  3. 3.

    в. планинац (3). Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
планѝна̄р, -а́ра м 1. спорт. онај који се бави планинарством. — Оно што би за једнога планинара или туристу било величанствено, код заробљеника изазива муЧно расположење. Јак. 2. покр. в. планинац (1). — Заведени планинари похиташе на оружје. Павл. 3. в. планинац (3). Вук Рј.