Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

плани́нац

мтом 4, стр. 449

плани́нац

планинац

Стална адреса

Лема

планинац

Извор

том 4, стр. 449, редослед 15

  1. 1.

    (вок. пла̏нӣнче; ген мн. пла̀нӣна̄ца̄) човек који живи у планини, планинштак, горанин, горштак.

    вок. — вокативмн. — множина
    — Сви динарски планинци су омекшали у овим плодним равницама.
    Цвиј.
    Пријатељу ЈанезV, практичну и вриједну планинцУ, свак боговетни дан био је једино нова прилика за привреду.
    Вел.
  2. 2.

    (у атрибутској служби) планински.

    — Ветар планинац покреташе чегртаљке то на овУ, то на ону страну.
    Шапч.
  3. 3.

    човек који се бави стадом лети на испаши у планини. З-Г.

  4. 4.

    војн. припадник војних формација за операције у планинским крајевима.

    војн. — војнички
Изворни текст (OCR)
плани́нац, -нца м (вок. пла̏нӣнче; ген. мн. пла̀нӣна̄ца̄) 1. човек који живи у планини, планинштак, горанин, горштак. — Сви динарски планинци су омекшали у овим плодним равницама. Цвиј. Пријатељу ЈанезV, практичну и вриједну планинцУ, свак боговетни дан био је једино нова прилика за привреду. Вел. 2. (у атрибутској служби) планински. — Ветар планинац покреташе чегртаљке то на овУ, то на ону страну. Шапч. 3. човек који се бави стадом лети на испаши у планини. З-Г. 4. војн. припадник војних формација за операције у планинским крајевима.