Одредница

пла́тити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 452

пла́тити

платити QA: medium

Стална адреса

Лема

платити

Извор

том 4, стр. 452, редослед 20

  1. 1.а.

    (трп. прид. пла̑ћен) сврш. дати плату, новац за што (као накнаду, одштету).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Шта има да се плати? ... И извади те плати механџији трошак.
    Вес.
    Сваког љета мису платим за покојног амираља.
    Крањч. С.
  2. 1.б.

    дати новац или што друго да се испуни дужност, обавеза: ~ дуг

    порез.
    Шант.
  3. 1.в.

    дати награду, признање коме за што.

    а њеном крилу и заспасмо. Да јој бог за то плати! Вукић.
  4. 2.

    фиг. одговорити каквом мером, поступком на чији поступак, на однос с чије стране (у непријатељском смислу); одмаздити, осветити се.

    Док он буде овитежен, платит ће му да запамти невјерство своје. Вел. Платит ћу му за то, макар добио шест месеца хаnса. Мил. В.
  5. 3.

    фиг. имати, искусити, осетити неугодне последице због чега (каквог поступка, пропуста, дела и сл. свога или неког другог).

    Срамотно недјело оца обојица платите сада! М-И. Пође Марко на рђави посао, који ће скупо платити.

Фразе

~ данак (дуг) чему учинити неопходне уступке чему; ~ главом (кожом, крвљУ, животом, смрћу) погинути, бити убијен.
Изворни текст (OCR)
пла́тити, пла̑тӣм (трп. прид. пла̑ћен) сврш. 1. а. дати плату, новац за што (као накнаду, одштету). — Шта има да се плати? ... И извади те плати механџији трошак. Вес. Сваког љета мису платим за покојног амираља. Крањч. С. б. дати новац или што друго да се испуни дужност, обавеза: ~ дуг,